Sex Oglasi

Autor Tema: Draginja.- 1-2-3-4-5-6  (Pročitano 59282 puta)

Tirion

  • Bludnik
  • ***
  • Poruke: 234
    • Teme korisnika u ovom forumu
Draginja.- 1-2-3-4-5-6
« poslato: 27-02-2015, 16:29:44 »
Драгиња

Дан је био тмуран, испрскан ситном кишом а видик застрт покровом влажне магле и таљиге су напредовале споро, уским путем који је више наликовао каквом блатном потоку.
-Охоооој! Ајмо Гароња, ајмо Мркове!- Станоје је галамио витлајући бичем и снажне животиње наставише да вуку. Шума под раскошним плаштом јесени, у њој лађица на дрвеним точковима а испод река житког црвенила.
-Ахоооој.-Опет викну Станоје. Седео је огрнут јагњећим кожухом и вуна натопљена влагом мртво је полегла по његовим леђима. Нећу се данас угрејати. Нервозно је гризао усне, али ако одржим ову брзину пре мрака ћу проћи Хајдучку шуму и Ђавоље језеро, а онда стижем кући пре него избије поноћ. Ипак мисли су биле само мисли и нису могле спречити одваљен точак, ни заглављивање у ниској, врбама обраслој, удолини. Утрошио је готово три сата док није набацао грања, камења и влажног песка довољно да крупни волови опет покрену таљиге. До тада је био потпуно мокар, прекривен скрамом црвеног блата и болно свестан да је окаснио.
Хајдучка шума, мрачно помисли, тамо има очију што мотре. По празним таљигама знаће да идем са сајма и да кријем кесу са динарима, не туда није мудро кад омрачи. Ђавоље језеро онда? Али било је то горе решење и знао је то, јер кад сенке испуне простор око воде тај крај избегавају и крштени и они други.Одлучио је и скрене нижим путем, ка конаку Код два овна где ће потражити уточиште. Сумрак је био на помолу, кад се увезао у пространо двориште испуњено тамним блатом и гускама што гачу. Запрегу је оставио шталском момчићу, цењкао се и молио али за ноћење у сенику условљен је да купи вечеру и окваси грло и он нерадо пристане, у глави пребирући скромну залиху новца са којом је располагао. Заједничка одаја била је испуњена димом, мирисом кувана купуса и распусним смехом гостију. Било их је више од двадесет, трговци у пролазу, редовне пијандуре и пропалице у лову на спонзора. И још група Турских плаћеника за столом крај прозора, људи господара Мусе. Његовог господара и он пожели да оде, да се окрене и напусти свратиште пре него буде примећен. Да се суочи са Хајдучком шумом и Ђавољим језером јер некад су ножеви разбојника и црвене очи у тами мање зло од насмејаних усана, од тапшања по рамену и подругљивих погледа.
-Како ти је жена, како је Драгиња?-
Али би прекасно, уочен је док се колебао у довратку и још се није снашао а већ је вођен ка столу прекривеном испијеним пехарима, покрај гуслара бледих очију и крчмарице огромних груди и бокова.
-Жив био Станоје.- Аћим устане пружајући му руку. Био је сед и изборана лица, али још увек плећат и усправна држања, најамљени мач у Беговим рукама.
-Седи Станоје, ех какво пасје време за путника.-
И он седе, међу њих тројицу, међу вештачке осмехе и поругу у очима.
-Па како је на путу Станоје?-Неко му је гурнуо пехар у шаке.
-На путу.-Станоје отпљуне са стране.-А како може бити, киша ме прати од јутрос а код Стојанове јаруге заглавио сам запергу.-
-Е то није добро.-Одврати најмлађи од тројице. -Зато сад пиј да угрејеш кости.- И пио је а са њим и они, а први пехар дозвао је други а овај пак трећи, ретког црвеног вина што се осећало на квасину.
-И Станоје како је кући?-Аћим упита са невиним изразом на лицу.-Како је стара мајка и она деца?-
-Били су добро кад сам их оставио.-
-А лепо. А како је млада, како је Драгиња?-Упитао је и његови пратиоци праснуше у смех, старији прикривено окренувши главу и млађи отворено са изазовом у очима.
-И она је... добро.-Одговори с муком али подругљива питања и пехар који је изнова и изнова доливан, оживеше сећања. Незвана и неумољива попут плимног таласа и опет је био у жетви прохујалој пет година раније. Имао је тада двадет и пет и враћали су се са њиве, сунце је било на умору али и даље није имало милости и били су жељни хлада и воде. Ипак је био расположен, род је био добар а уз бутину му је седела невеста од  шеснаест лета, најлепша девојка у селу. Не девојка жена, његова жена и њен поглед на њему одаје заљубљеност. Пресерели су их близу Пашине ћуприје, нови бег који је заменио преминулог и његова бројна пратња. Склонили су се са пута и наклонили како приличи обичним кметовима пред господарем али он је застао да им пожели добар дан и богат род сво време гледајући у младу Драгињу.-Хвала господару, нека вас бог чува.-Захваљивао је обрадован пажњом Турског племића а Драгиња је само ћутала, оборена погледа и румених образа. Позив је стигао за седам дана. Гласник је ујахао у двориште, на црном ату и Станоје одмах осети зло како се спрема. -Господар жели служавке.-Изговорио је снажним гласом.- И дружбенице за своје жене и она је позвана.-Показао је руком на Драгињу а он није имао начин да то спречи. Не ако жели главу на раменима. И отишла је а онда се вратила увече. И тако сваки дан и увек би плакала и дуго га грлила зајутра пред одлазак, али након месец дана то се променило. Све чешће је одлазила са смешком на лицу а увече би се враћала носећи нарамак разних ђаконија. Од финог сукна до посластица као што су баклаве и тулумбе.
-Ех Мој сине.- Тада би његова мајка приговарала кроз обавезан уздах, али увек је прва грабила баклаве и остатке печења са господске трпезе.-Ех мој сине.-Говорила би жвачући безубим устима.
-Богами добро ти тамо служиш Драгиња.-Започео би строго а она би узвраћала поглед без кривње на лицу.-Дарежљив је то народ Станоје, дарежљив и богат.-
Сумњао је а сумња је црв што тихо и неумољиво изједа, оствљајући тамне подочњаке и срце препуно туге. Доказ је стигао следећег пролећа. Било је подне, обишао је кошнице и сад се искрао у шуму да провери кришом постављене замке за зечеве. Било је то господарево ловиште и чинио је прекршај, али овај је ретко навраћао и ризик није био претеран. Ипак тог дана није имао среће. Избио је надомак ловачке куће а тамо коњи. Три ата, прекрасни, црни и богато украшени, коњи бега Мусе. Тихо је опсовао и хтеде да продужи, неприметно и под заштитом ниског растиња, а онда је чуо звукове. Дубок мушки и тиши  смех жене, а у њеном гласу било је нечег познатог.
-Тако тако.-Гласао се мушкарац а уздаси су му изобличили речи.-Тако малена, знаш ти свој посао.- А када се прикрао ниском прозору имао је шта и видети. Пространа одаја од светлог дрвета, широк лежај у средишту а на њему Муса потпуно наг и изваљен на леђа. Био је крупан мушкарац близу четрдесетих, гојазан и тамне коже која је сведочила о Анадолском пореклу. Руке је положио под главу и са уживањем гледао жену која је померала главом међу његовим ногама.
-Ахххх тако мала, ах то је добро Драгиња.- Драгиња! Станоја пресече у грудима. Драгиња. Али није могло бити сумње, познавао је ниску прилику своје жене, витка леђа и једру гузу и дуг слап светле косе која се расула по мушкарчевом стомаку.
-Тако тако јаче га дркај, мммм Драгиња.-Стењао је Муса померајући куковима и она поче да снажно мрда руком, да мумла и помера главу у брзом ритму.
-Ахх доста.- Муса се усправи на колена. Имао је мека ћосава прса, стомак који је висио и велики набрекао уд који је стрчао из тамног бусена.-Хоћу мало те младе пичке.-Привукао је себи и она га дарује сочним пољубцем a онда је оборио на леђа, раширио ноге и поче да трља удом по светлом бусену, по руменој бразди и чврстом затегнутом стомаку. А уд му је био таман, готово црн, њена кожа бела, налик на млечну и од призора Станоје осети мучнину у стомаку. Кикотала се и мигољила, сво време издижући карлицу како би што пре осетила ту батину, дугачку и дебелу попут дечје руке. И много већу и дужу од моје. Станоје прогута слину, могао би да ускочи унутра да потегне нож и сврши са њима пре но чувари навале из предсобља. Да изврши правду и пред људима и пред богом, али шта даље. Кући су га чекали стара мајка, погрбљена и безуба старица и удва снаја. Након братове смрти дошла са двоје деце на грбачи, тиха и вредна жена, усахлих груди и тужних опрезних очију. И двоје деце, а обоје налик на његовог брата, нејаки Милош дивљег погледа и нежна трогодишња Милица а без Станојеве руке да посеје и пожање и они су осуђени на пропаст. И тако је остао да стоји да гледа и проклиње злу судбину. А рођена жена пред његовим је очима најахивала Турску батину.
-Аххх, ахх ах брже брже, такоо охх!-Тресла се попут човека обузета духа а њени су јецаји били много гласнији од звукова које је испуштала када би легла под биљац у тамни њихове собе.
-Охх, ох, ох.-Роктао је и Муса, а по гримаси на лицу видело се колико му прија млада Драгињина пичка.-Ох, ох, ох.- Грабио је за гузове и уздизао па спуштао свом снагом масивног тела, затим је преврнуо на стомак и завукао га тамо где бог није одредио а она је вриштала тражећи још и још. То му је било превише и тада је отетурао кроз шуму, у правцу куће где је стигао сатима касније. И ни данас не зна како је оћутао када се Драгиња довукла задовољног израза лица и истресла пун нарамак ушећерена воћа.
-Еее мој слепи сине.-Устала је његова мајка пребирајући по воћу, а онда је узела највећу јабуку.-Ееее мој слепи сине.- Гледала га је са презиром, са осудом и гнушањем лижући површину прекривену медом и шећером. И деца су полетела, Милош први и Милица иза њега а када је удова снаја сусрела његове очи у погледу јој није било осуде ни презира, само тиха и бескрајна захвалност.
-Ајд ајд Станоје, шта си се замислио?- Аћимова рука му протресе раме и опет је био у крчми препуној дима и за столом са ког је капало вино.
-Ајд уздравље Станоје, још једну у част господара Мусе.-
-Јест Станоје, у господареву част.-Дода најмлађи са подсемхом у очима.- Ех какав је то само јахач, просто сатире ждребице.-А онда су се смејали а он је пио и пио оборена погледа и стиснутих песница.
Сати су протекли ка д је истетурао да мокри, на ноћни ваздух и кишу која је лила у густим млазовима.
-Удара ово вино а Станоје.- Окренуо се и виде најмлађег плаћеника како пиша покрај њега. Био је црн и разрока погледа а кожа му је сведочила о јужњачком пореклу, кожа и име које су му наденули, Јакуб.-Удара удара а Станоје.-И намерно помери млаз прскајући Станојеве опанке. -Него Станоје шта кашеж на ово парче.-Покаше на дугачак уд који је држао у шаци.-Велик је а девојке воле велике, а вала и удате жене попут...- Смејао се смехом пуним пакости и нешто у Станојевој души је препукло, нешто што више није могло бити састављено.
-Попут кога!- Пришао је Турчину, а онда га подигао стежући врат. Овај није био ситан мушкарас, висок и складно грађен али снага му се није могла поредити са Станојевом, не сад док су му очи гореле бесом.-Попут кога!- Протресао га је попут лутке и Јакуб закркља колутајући очима.
-Попут кога! Хајде изговори име.-Турчин извуче нож, последњим напором снаге али било је прекасно. Ношен гневом сСтаноје му га одузме, као из руке детета, а онда га је утерао у Јакубово око док је овај трзао ногама.
-Попут кога, хајде изговори!-Тресао је беживотно тело, као да држи страшило од сламе а онда небеса одговорише. Муња блесну претварајући ноћ у дан а гром је следио непун удисај касније и Станоје се поврати из транса који му је обузео ум. Шта сам урадио, о боже ко ће сад да храни Милицу и Милоша. Завитлао је тело преко плота, у правцу свињца из ког је сквичала изгладнела марва а онда је трчао и трчао.      
Registrujte se i prijavite kako biste mogli da vidite ostatak priče


Tirion

  • Bludnik
  • ***
  • Poruke: 234
    • Teme korisnika u ovom forumu
Odg: Драгиња
« Odgovor #1 poslato: 27-02-2015, 16:42:58 »
Ozbiljno sam razmisljao, da li ovakva prica ima svoje mesto na forumu ovog tipa. Ipak s obzirom da se forum zove Erotske price i ispovesti a ne Porno price i ispovesti rekoh da pokusam.

Fenris

  • Zvezda Bluda
  • *
  • Poruke: 2662
  • Pol: Muškarac
    • Teme korisnika u ovom forumu
Odg: Драгиња
« Odgovor #2 poslato: 27-02-2015, 17:05:13 »
Naravno da ima. Samo napred!!!!

milence73

  • Zvezda Bluda
  • *
  • Poruke: 968
  • Pol: Muškarac
    • Teme korisnika u ovom forumu
Odg: Драгиња
« Odgovor #3 poslato: 27-02-2015, 17:15:48 »
Evo verzije i za ne pravoslavni deo bivše Juge


Dan je bio tmuran, isprskan sitnom kišom a vidik zastrt pokrovom vlažne magle i taljige su napredovale sporo, uskim putem koji je više nalikovao kakvom blatnom potoku.
-Ohooooj! Ajmo Garonja, ajmo Mrkove!- Stanoje je galamio vitlajući bičem i snažne životinje nastaviše da vuku. Šuma pod raskošnim plaštom jeseni, u njoj lađica na drvenim točkovima a ispod reka žitkog crvenila.
-Ahooooj.-Opet viknu Stanoje. Sedeo je ogrnut jagnjećim kožuhom i vuna natopljena vlagom mrtvo je polegla po njegovim leđima. Neću se danas ugrejati. Nervozno je grizao usne, ali ako održim ovu brzinu pre mraka ću proći Hajdučku šumu i Đavolje jezero, a onda stižem kući pre nego izbije ponoć. Ipak misli su bile samo misli i nisu mogle sprečiti odvaljen točak, ni zaglavljivanje u niskoj, vrbama obrasloj, udolini. Utrošio je gotovo tri sata dok nije nabacao granja, kamenja i vlažnog peska dovoljno da krupni volovi opet pokrenu taljige. Do tada je bio potpuno mokar, prekriven skramom crvenog blata i bolno svestan da je okasnio.
Hajdučka šuma, mračno pomisli, tamo ima očiju što motre. Po praznim taljigama znaće da idem sa sajma i da krijem kesu sa dinarima, ne tuda nije mudro kad omrači. Đavolje jezero onda? Ali bilo je to gore rešenje i znao je to, jer kad senke ispune prostor oko vode taj kraj izbegavaju i kršteni i oni drugi.Odlučio je i skrene nižim putem, ka konaku Kod dva ovna gde će potražiti utočište. Sumrak je bio na pomolu, kad se uvezao u prostrano dvorište ispunjeno tamnim blatom i guskama što gaču. Zapregu je ostavio štalskom momčiću, cenjkao se i molio ali za noćenje u seniku uslovljen je da kupi večeru i okvasi grlo i on nerado pristane, u glavi prebirući skromnu zalihu novca sa kojom je raspolagao. Zajednička odaja bila je ispunjena dimom, mirisom kuvana kupusa i raspusnim smehom gostiju. Bilo ih je više od dvadeset, trgovci u prolazu, redovne pijandure i propalice u lovu na sponzora. I još grupa Turskih plaćenika za stolom kraj prozora, ljudi gospodara Muse. Njegovog gospodara i on poželi da ode, da se okrene i napusti svratište pre nego bude primećen. Da se suoči sa Hajdučkom šumom i Đavoljim jezerom jer nekad su noževi razbojnika i crvene oči u tami manje zlo od nasmejanih usana, od tapšanja po ramenu i podrugljivih pogleda.
-Kako ti je žena, kako je Draginja?-
Ali bi prekasno, uočen je dok se kolebao u dovratku i još se nije snašao a već je vođen ka stolu prekrivenom ispijenim peharima, pokraj guslara bledih očiju i krčmarice ogromnih grudi i bokova.
-Živ bio Stanoje.- Aćim ustane pružajući mu ruku. Bio je sed i izborana lica, ali još uvek plećat i uspravna držanja, najamljeni mač u Begovim rukama.
-Sedi Stanoje, eh kakvo pasje vreme za putnika.-
I on sede, među njih trojicu, među veštačke osmehe i porugu u očima.
-Pa kako je na putu Stanoje?-Neko mu je gurnuo pehar u šake.
-Na putu.-Stanoje otpljune sa strane.-A kako može biti, kiša me prati od jutros a kod Stojanove jaruge zaglavio sam zapergu.-
-E to nije dobro.-Odvrati najmlađi od trojice. -Zato sad pij da ugreješ kosti.- I pio je a sa njim i oni, a prvi pehar dozvao je drugi a ovaj pak treći, retkog crvenog vina što se osećalo na kvasinu.
-I Stanoje kako je kući?-Aćim upita sa nevinim izrazom na licu.-Kako je stara majka i ona deca?-
-Bili su dobro kad sam ih ostavio.-
-A lepo. A kako je mlada, kako je Draginja?-Upitao je i njegovi pratioci prasnuše u smeh, stariji prikriveno okrenuvši glavu i mlađi otvoreno sa izazovom u očima.
-I ona je... dobro.-Odgovori s mukom ali podrugljiva pitanja i pehar koji je iznova i iznova dolivan, oživeše sećanja. Nezvana i neumoljiva poput plimnog talasa i opet je bio u žetvi prohujaloj pet godina ranije. Imao je tada dvadet i pet i vraćali su se sa njive, sunce je bilo na umoru ali i dalje nije imalo milosti i bili su željni hlada i vode. Ipak je bio raspoložen, rod je bio dobar a uz butinu mu je sedela nevesta od  šesnaest leta, najlepša devojka u selu. Ne devojka žena, njegova žena i njen pogled na njemu odaje zaljubljenost. Presereli su ih blizu Pašine ćuprije, novi beg koji je zamenio preminulog i njegova brojna pratnja. Sklonili su se sa puta i naklonili kako priliči običnim kmetovima pred gospodarem ali on je zastao da im poželi dobar dan i bogat rod svo vreme gledajući u mladu Draginju.-Hvala gospodaru, neka vas bog čuva.-Zahvaljivao je obradovan pažnjom Turskog plemića a Draginja je samo ćutala, oborena pogleda i rumenih obraza. Poziv je stigao za sedam dana. Glasnik je ujahao u dvorište, na crnom atu i Stanoje odmah oseti zlo kako se sprema. -Gospodar želi služavke.-Izgovorio je snažnim glasom.- I družbenice za svoje žene i ona je pozvana.-Pokazao je rukom na Draginju a on nije imao način da to spreči. Ne ako želi glavu na ramenima. I otišla je a onda se vratila uveče. I tako svaki dan i uvek bi plakala i dugo ga grlila zajutra pred odlazak, ali nakon mesec dana to se promenilo. Sve češće je odlazila sa smeškom na licu a uveče bi se vraćala noseći naramak raznih đakonija. Od finog sukna do poslastica kao što su baklave i tulumbe.
-Eh Moj sine.- Tada bi njegova majka prigovarala kroz obavezan uzdah, ali uvek je prva grabila baklave i ostatke pečenja sa gospodske trpeze.-Eh moj sine.-Govorila bi žvačući bezubim ustima.
-Bogami dobro ti tamo služiš Draginja.-Započeo bi strogo a ona bi uzvraćala pogled bez krivnje na licu.-Darežljiv je to narod Stanoje, darežljiv i bogat.-
Sumnjao je a sumnja je crv što tiho i neumoljivo izjeda, ostvljajući tamne podočnjake i srce prepuno tuge. Dokaz je stigao sledećeg proleća. Bilo je podne, obišao je košnice i sad se iskrao u šumu da proveri krišom postavljene zamke za zečeve. Bilo je to gospodarevo lovište i činio je prekršaj, ali ovaj je retko navraćao i rizik nije bio preteran. Ipak tog dana nije imao sreće. Izbio je nadomak lovačke kuće a tamo konji. Tri ata, prekrasni, crni i bogato ukrašeni, konji bega Muse. Tiho je opsovao i htede da produži, neprimetno i pod zaštitom niskog rastinja, a onda je čuo zvukove. Dubok muški i tiši  smeh žene, a u njenom glasu bilo je nečeg poznatog.
-Tako tako.-Glasao se muškarac a uzdasi su mu izobličili reči.-Tako malena, znaš ti svoj posao.- A kada se prikrao niskom prozoru imao je šta i videti. Prostrana odaja od svetlog drveta, širok ležaj u središtu a na njemu Musa potpuno nag i izvaljen na leđa. Bio je krupan muškarac blizu četrdesetih, gojazan i tamne kože koja je svedočila o Anadolskom poreklu. Ruke je položio pod glavu i sa uživanjem gledao ženu koja je pomerala glavom među njegovim nogama.
-Ahhhh tako mala, ah to je dobro Draginja.- Draginja! Stanoja preseče u grudima. Draginja. Ali nije moglo biti sumnje, poznavao je nisku priliku svoje žene, vitka leđa i jedru guzu i dug slap svetle kose koja se rasula po muškarčevom stomaku.
-Tako tako jače ga drkaj, mmmm Draginja.-Stenjao je Musa pomerajući kukovima i ona poče da snažno mrda rukom, da mumla i pomera glavu u brzom ritmu.
-Ahh dosta.- Musa se uspravi na kolena. Imao je meka ćosava prsa, stomak koji je visio i veliki nabrekao ud koji je strčao iz tamnog busena.-Hoću malo te mlade pičke.-Privukao je sebi i ona ga daruje sočnim poljubcem a onda je oborio na leđa, raširio noge i poče da trlja udom po svetlom busenu, po rumenoj brazdi i čvrstom zategnutom stomaku. A ud mu je bio taman, gotovo crn, njena koža bela, nalik na mlečnu i od prizora Stanoje oseti mučninu u stomaku. Kikotala se i migoljila, svo vreme izdižući karlicu kako bi što pre osetila tu batinu, dugačku i debelu poput dečje ruke. I mnogo veću i dužu od moje. Stanoje proguta slinu, mogao bi da uskoči unutra da potegne nož i svrši sa njima pre no čuvari navale iz predsoblja. Da izvrši pravdu i pred ljudima i pred bogom, ali šta dalje. Kući su ga čekali stara majka, pogrbljena i bezuba starica i udva snaja. Nakon bratove smrti došla sa dvoje dece na grbači, tiha i vredna žena, usahlih grudi i tužnih opreznih očiju. I dvoje dece, a oboje nalik na njegovog brata, nejaki Miloš divljeg pogleda i nežna trogodišnja Milica a bez Stanojeve ruke da poseje i požanje i oni su osuđeni na propast. I tako je ostao da stoji da gleda i proklinje zlu sudbinu. A rođena žena pred njegovim je očima najahivala Tursku batinu.
-Ahhh, ahh ah brže brže, takoo ohh!-Tresla se poput čoveka obuzeta duha a njeni su jecaji bili mnogo glasniji od zvukova koje je ispuštala kada bi legla pod biljac u tamni njihove sobe.
-Ohh, oh, oh.-Roktao je i Musa, a po grimasi na licu videlo se koliko mu prija mlada Draginjina pička.-Oh, oh, oh.- Grabio je za guzove i uzdizao pa spuštao svom snagom masivnog tela, zatim je prevrnuo na stomak i zavukao ga tamo gde bog nije odredio a ona je vrištala tražeći još i još. To mu je bilo previše i tada je oteturao kroz šumu, u pravcu kuće gde je stigao satima kasnije. I ni danas ne zna kako je oćutao kada se Draginja dovukla zadovoljnog izraza lica i istresla pun naramak ušećerena voća.
-Eee moj slepi sine.-Ustala je njegova majka prebirajući po voću, a onda je uzela najveću jabuku.-Eeee moj slepi sine.- Gledala ga je sa prezirom, sa osudom i gnušanjem ližući površinu prekrivenu medom i šećerom. I deca su poletela, Miloš prvi i Milica iza njega a kada je udova snaja susrela njegove oči u pogledu joj nije bilo osude ni prezira, samo tiha i beskrajna zahvalnost.
-Ajd ajd Stanoje, šta si se zamislio?- Aćimova ruka mu protrese rame i opet je bio u krčmi prepunoj dima i za stolom sa kog je kapalo vino.
-Ajd uzdravlje Stanoje, još jednu u čast gospodara Muse.-
-Jest Stanoje, u gospodarevu čast.-Doda najmlađi sa podsemhom u očima.- Eh kakav je to samo jahač, prosto satire ždrebice.-A onda su se smejali a on je pio i pio oborena pogleda i stisnutih pesnica.
Sati su protekli ka d je isteturao da mokri, na noćni vazduh i kišu koja je lila u gustim mlazovima.
-Udara ovo vino a Stanoje.- Okrenuo se i vide najmlađeg plaćenika kako piša pokraj njega. Bio je crn i razroka pogleda a koža mu je svedočila o južnjačkom poreklu, koža i ime koje su mu nadenuli, Jakub.-Udara udara a Stanoje.-I namerno pomeri mlaz prskajući Stanojeve opanke. -Nego Stanoje šta kašež na ovo parče.-Pokaše na dugačak ud koji je držao u šaci.-Velik je a devojke vole velike, a vala i udate žene poput...- Smejao se smehom punim pakosti i nešto u Stanojevoj duši je prepuklo, nešto što više nije moglo biti sastavljeno.
-Poput koga!- Prišao je Turčinu, a onda ga podigao stežući vrat. Ovaj nije bio sitan muškaras, visok i skladno građen ali snaga mu se nije mogla porediti sa Stanojevom, ne sad dok su mu oči gorele besom.-Poput koga!- Protresao ga je poput lutke i Jakub zakrklja kolutajući očima.
-Poput koga! Hajde izgovori ime.-Turčin izvuče nož, poslednjim naporom snage ali bilo je prekasno. Nošen gnevom sStanoje mu ga oduzme, kao iz ruke deteta, a onda ga je uterao u Jakubovo oko dok je ovaj trzao nogama.
-Poput koga, hajde izgovori!-Tresao je beživotno telo, kao da drži strašilo od slame a onda nebesa odgovoriše. Munja blesnu pretvarajući noć u dan a grom je sledio nepun udisaj kasnije i Stanoje se povrati iz transa koji mu je obuzeo um. Šta sam uradio, o bože ko će sad da hrani Milicu i Miloša. Zavitlao je telo preko plota, u pravcu svinjca iz kog je skvičala izgladnela marva a onda je trčao i trčao.      
Registrujte se i prijavite kako biste mogli da vidite ostatak priče

hotlajn

kurajberrrr

  • Zvezda Bluda
  • *
  • Poruke: 2181
  • Pol: Muškarac
    • Teme korisnika u ovom forumu
Odg: Драгиња
« Odgovor #4 poslato: 27-02-2015, 17:39:04 »
 :) Cudo jedno - od sada i pravoslavci imaju svoje pismo - a da si u pravu jesi, jer se samo mi Srbi stidimo, sto smo i pravoslavci i sto imamo svoje sopstveno pismo...  :-\

A sto se tice diskusije sta je erotika a sta je pornografija - to ni mnogo mudrije glave od nas nisu razlucili... :-\

I ostavimo se toga da testiramo nase poznavanje srpske knjizevnosti, jezika i pisma... (yes)

Mozda smo bas casove o Bori Stankovicu - propustili... (kikot)
Moje price ;Samo registrovani članovi mogu da vide linkove. Registrujte se ili Ulogujte.; ; ; ; ; ; ; ; ;    ; ; ; ; ; ; ; ; ; ; ; ; ;

milence73

  • Zvezda Bluda
  • *
  • Poruke: 968
  • Pol: Muškarac
    • Teme korisnika u ovom forumu
Odg: Драгиња
« Odgovor #5 poslato: 27-02-2015, 18:59:26 »
Ne kazem to iz stida, nego da ljudi mogu da procitaju. Cisto tahnicka stvar.

kurajberrrr

  • Zvezda Bluda
  • *
  • Poruke: 2181
  • Pol: Muškarac
    • Teme korisnika u ovom forumu
Odg: Драгиња
« Odgovor #6 poslato: 27-02-2015, 19:26:27 »
 (intellectual) Dakle. Ako od sada ja nesto objavim na cirilici imam dezurnog tehnicara...

Opet, na prostorima bivse Jugoslavije velika vecina naroda pise cirilicom, i za pohvalu, jedino Slovenci i Srbi zahvaljujuci Kopitaru i Vuku imaju svoju latinicu.

Moje price ;Samo registrovani članovi mogu da vide linkove. Registrujte se ili Ulogujte.; ; ; ; ; ; ; ; ;    ; ; ; ; ; ; ; ; ; ; ; ; ;

milence73

  • Zvezda Bluda
  • *
  • Poruke: 968
  • Pol: Muškarac
    • Teme korisnika u ovom forumu
Odg: Драгиња
« Odgovor #7 poslato: 27-02-2015, 20:01:18 »
Nisi ti objavio ovaj clanak.
A za pismo se slazemo.


Tirion

  • Bludnik
  • ***
  • Poruke: 234
    • Teme korisnika u ovom forumu
Odg: Драгиња
« Odgovor #8 poslato: 27-02-2015, 21:36:02 »
 :-\ i tako je ćirilica, neočekivano, ostavila najači utisak.

arnella

  • Sexy Moderatorka
  • *****
  • Poruke: 7725
  • Pol: Žena
  • mrzim gacice
    • Teme korisnika u ovom forumu
Odg: Драгиња
« Odgovor #9 poslato: 28-02-2015, 01:44:19 »
dobro dojde malo promene  (thumbup) (thumbup) (aplaude)


Tagovi:
 

GoogleTagged