PoS(v)lastica
Samo registrovani članovi mogu da vide linkove.
Registrujte se ili
Ulogujte. Svastika... ženina sestra.
Znao sam je iz palanke, mnogo ranije nego smo se orodili.Putevi su nam se razišli nakon srednje škole... Prvo ja na sever, kasnije i ona na jug ... Viđali smo se u retkim zgodama po palanačkim kafićima, gledali se, odmeravali ali se nije dogodilo... jednostavno, nije bilo dobre prilike. Možda zbog stalne zauzetosti, ili neverovatne sličnosti, nestalnosti... ne znam...
Ustvari, svako je nju morao da zna. Nigde ona nije mogla da prođe nezapaženo. Verovatno je još u jaslicama bila svesna svog izgleda, atraktivnosti, utiska koji je ostavljala na okolinu i šta može time da se dobije i postigne. . I umešnost da ugodi sebi i sve podredi svom dobru- to po najviše...Kao starija pokupila je od mlađe sestrice od svega po malo više, nego što je ostalo za sestru.
Bila je malo višlja od sestre, sa malo dužim nogama, sa malo većim grudima i malo više slobode u ponašanju. I oblačenju. Tu je razlika bila i najveća i najuočljivija...Za moj ukus svega toga je kod nje je bilo više nego što je potrebno, pa je mlađa seka bila moj logičan izbor. Ustvari supruga me je kupila svojom svedenošću i merom koja je još više dolazila do izražaja pokraj razuzdane i slobodne setsre koja je bila toliko slobodna u oblačenju, koketiranju, svemu što je radila ili govorila...Ovako, za zvanje svastike, nisam mogao poželeti više i bolje...
I naravno da sam odmarao oči svaki put kada je bila u blizini. A bila je blizu, pa sam često mogao da ...uživam u pogledu. Izgledala je i mirisala tako primamljivo.... Bila je ona svesna toga, znao sam, i nije joj smetalo...šta više baš joj je prijalo...hvatala je ona moje poglede, bio sam i ja svestan toga, ali bi nožice uvek otišle još koji centimetar u stranu..I da, bila je i beskrajno inteligentna, e tu su seke bile iste. Inteligenciju je koristila baš kao i izgled...da uživa, da se igra sa okolinom, da flertuje sa ogledalom i izlogom i sa banderama je ona flertovala...I pametno ćutala, nikada nije prokomentarisala ni jedan moj uhvaćeni pogled ispod obrva, ramena, stola...ponekad, smeo sam da se zakunem da sam joj primetio i mali, bezobrazni osmeh, preko sestrinih ramena dok su se pozdravljale. I uvek srdačan pozdrav sa zetom uz lagani dodir tela koji možda i nije bio baš potreban ali sa njom, delovao je tako prirodno i neupadljivo...
Paša? Imao sam ga...imam ga i danas, fini kul lik, ali za ovu priču totalno nebitan...
Trudio sam se da budem fini muž , da se ponašam kao sav normalan svet, ali...Ženina komplikovana trudnoća učinila je bračni život jako frustrirajućim...Svega je tu bilo ali sexa nimalo. A svastika? Svesno ili ne bila je sve provokativnija i komentari su joj bili sve dvosmisleniji a ne samo ponašanje...Sve više toga je bilo u izlogu, prosto je vukla da se uđe u radnju...Borio sam se. Sam sa sobom da ne uđem u radnju ...njenu ili sa njom svejedno...Želeo sam da budem fini muž prihvatajući da sam ja krivac što mršavica postaje sve popunjenija,stomačić sve veći i veći.Uživao sam dok sam milovao grudi koje su postajale sve jače trojke, prelazile u četvorke...Bile su veće od svastikinih,konačno, ali njene su poskakivale pri svakom prolasku kroz sobu,a ja sam sve češće pogledom proveravao ima li gde paučine...Znao sam da je u mojim pantalonama ali tražio sam je po ćoškovima ...Bilo je tu orala trudila se truća da radi i ono što baš i ne voli, trudila se, ali su pred oči izlazile slike sesetrinih nožica bezobrazno raširenih toliko da se videla i bordura čipke...
Pobegao sam iz sobe kada je truća ispustila čašu sa sokom a sekica dotrčala i počela da uklanja štetu...onako presavijena u suknjici koja i kada stoji jedva da je prekrivala guzu...Što sam se više trudio da ne mislim na sex,svastikine nožice,guza, ma cela je šetala gola po sobi...Ležao sam pored žene i držao ruku na stomačiću i pratio gimnastiku u stomaku, a zamišljao da je na ravnom i zategnutom svastikinom koja se izvijala u kuhinji da dohvati čaše...
Druge nisam primećivao,jesam gledao ali nije bilo kao sa sestricom...čak sam počeo i da izbegavam odlaske kod njenih roditelja i seke, pravdajući se komplikovanom trudnoćom,samo da ne bih nalazio skriveni smisao njenih rečenica i pokreta...I...
Došao je i trenutak kada je žena sva usplahirena pozvala da je hitno vozim u porodilište.Taj deveti mesec mi je delovao kao godina...I sav srećan kao i svaki tata koji čeka najradosniji trenutak cupkao sam ispred kada je ušla na odeljenje...I razočaranje kada je doktorka objasnila da žena ostaje na odeljenju ali da porođaj neće početi odmah...Javila se i žena da treba da joj donesem još neke sitnice i koje će sestra da spremi i da ne žurim, nije hitno i da ću danas postati tata...Adrenalin me je pukao, rastrčao sam se po palanci da spremim pijanku kao što je i uobičajeno da se radi dok se žena beči u porodilištu...U zujanju kako bih sve organizovao i obavestio sve koji treba da se napiju skoro da sam i zaboravio da treba da svratim do svastike...
"Zete spremila sam nešto što treba da ti dam...",bila je poruka koja me je podsetila na obavezu i prema ženi i krenuo sam..."Dragi mama i tata" su sa zetom bili kod njegovih roditelja, tako da sam ....ostao bez teksta kada je svastika otvorila vrata...
-Konačno si došao, zete...
Nisam siguran šta sam uspeo da promucam, verovatno nešto jako glupo ili smešno, jer se slatko nasmejala i zatresla grudima sa kojih nisam mogao da skrenem pogled...na nožice i štikle...
-Hajde ulazi šta si se ukipio, nećeš valjda da ti dam tu na vratima...
Nisam znao šta me je snašlo kada je umesto da me uhvati za ruku, njena ruka završila na mom šlicu, uz najbezobrazniji osmeh ikada...Adrenalin.Trenuto mi je zamirisao i promenio sve.Večnost koja je trajala.,.Ni danas ne znam koliko je trajao taj trenutak zbunjenosti ali...Nežno sam sklonio njenu ruku u stranu..
-Drugi put, ima vremena...
Stvarno nisam mogao u tom trenutku da dižem svastikine noge na ramena znajući da su ženine isto tako raskrečene i da zapinje da izbaci iz sebe ono ... što bih ja morao da ubacujem seki, samo mnogo veće..
Nisam mogao jer mi je kroz glavu prošla slika Moralnog veća ulice i njihove reakcije na eventualno saznanje da zet jebe svastiku.
Moralno veće je bilo društvo za kafu koje su činile Tetka Roza penzionisana direktorka srednje škole, tetka Ljubica, takođe penzionisana, direktorka Kulturnog centra, Cica zubarka već 5 godina na bolovanju pred penzijom i Milesa penzionisana šalteruša, sudska zapisničarka. Ako bi one nekoga ili nešto osudile to bi bila propast bolje da se odmah seliš iz palanke nego da te one osude.
Kako sam spustio ruku na svastikinu tako mi se pred očima pojavila slika žene koja mi stavlja burmu na domali prst i kaže :
-Zauvek moj.
Setio sam se da od tog trenutka nije smela da postoji ni jedna druga žena na svetu osim mooje. Setio sam se da sam potpisao papir da više nikada neću pogledati nijednu zgodnu guzu na ulici, nijedan dekolte na šalteru, kasi, u prevozu.
Setio sam se da od trenutka kada sam rekao da, da ne postoji nikakav drugi sex osim onog sa isključivom svrhom da se obezbedi produžetak vrste i rodi još jedna potencijalno beskrajno nesrećna jedinka osuđena na osudu okoliine ukoliko pokuša da organizuje sebi život po sopstvenim pravilima.
Moral okoline me je prisiljavao da zaboravim na sve izmaštane a neproživljene i nedoživljene radosti i strasti...
Bio sam presrećan što sam ostao moralan, uzeo kesu okrenuo se i izašao ne dozvolivši sebi da padnem pred čarima, zgodne rasklašne svastike. Bio sam ponosan na samog sebe što sam ispao veran floskuli "jedna jedna" do kaja života najbolja savršena...
Sigurno me je i bilo sramota da spustim ruke na taj savršeno ravan i zategnut stomak, kada sam imao "svoj"sto puta veći okrugliji, lepši u kome je živeo plod naše ljibavi. Koji je svakog trenutka trebao da stigne u ovaj savršeni sklad želja potreba i mogućnosti koji je moralno društvo spremilo za krunu braka. Svet prepun plastičnih kesa, rascvetalih livada koje su krile kasetne bombe,vazduh pun otrova i kiselih kiša..
Kada je usplahirena babica javila da sam postao tata jedne predivne devojčice ...obuzela me je radost što će morati da odrasta u svetu lažnih vrednosti, lažnog morala, lažnih institucija, lažnih verovanja, Lažnih osećanja,lažnih profila na fb...Radovao sam se što će ćerka odrastati u lažnom uverenju da je svet savršeno mesto i da su svi ljudi dobri pošteni i moralni..da govore samo ono što misle i da je to apsolutna istina...
Pisao bih Vam još ali evo svastika ulazi na vrata ...Moram da ugasim komp da žena i svastika ne saznaju šta radim i gde provodim vreme kada sam za kompom. Dok njh dve piju kafu i tračare ja ću da odvedem decu do parkića da se igraju...
Registrujte se i prijavite kako biste mogli da vidite ostatak priče
