Gužva u prevozu... uobičajena za beogradski popodnevni špic...

Već naviknuta na to, ulazim trpeljivo skoro zadnja u autobus. Iza mene je još samo jedan čovek, ne zapažam uopšte naravno njegove godine niti išta ostalo... Penjem se stepenik više od najdonjeg i ostajem na njemu jer se dalje ne može, dok onaj iza mene ostaje na najdonjem. Zao mi ga je, hoću da mu dam više mesta pokušavajući da se popnem gore za još jedan stepenik... ali mi ne uspeva, išuvise nas je unutra. Nesvesna sam da sam pri tome dovela svoju zadnjicu u visini njegovog lica. Autobus naglo kreće i smotava u levo izlazeći sa stanice, tela ispred mene me guraju u nazad - i moja se zadnjica bukvalno priljubljuje čoveku na lice, osecam čak i izbočinu njegovog nosa na sebi... Uto nailazi jos nekakva rupa na putu, autobus poskakuje zbog nje, a zajedno s'njim i svi mi u njemu: moja zadnjica se baš lepo prošetala gore-dole po zgnječenom licu... Okrećem glavu ka njemu iza, a čovek se samo smeška... Neprijatno mi je naravno, pokušavam da odmaknem stražnjicu od njega izvinjavajući mu se i pravdajući se gužvom, našta on govori da nisam ja kriva... i naravno da nisam...

Autobus konačno hvata malo mirniji tempo, svi možemo da odahnemo od cimanja, držeći se kako se ko snašao, ali izgleda da onaj iza mene nema zašta - sem za mene... odnosno moju nogu !!! ... Okrećem ponovo glavu da ga vidim, spremna da negodujem, ali zatičem nevini izraz lica i bespomoćni pogled koji koluta očima...  "Moram za nešto..." prostenja ovaj, a ja rezignirano odvratih pogled od jadnika...

Rešavam ipak da prećutim ovo intimno pridržavanje na račun moje guze na njegovom licu - kad' odjednom osetim da je ta ruka - već ispod moje suknje i da se i dalje kreće naviše... i to sa unutrašnje strane butina, zna se ka čemu... Opet se okrećem, sada sigurna da ću da zagalamim na bezobraznika na sav glas, ali me nevini pogled ponovo zaustavlja: gledam ga besno u oči i pitam se u sebi dokle li će da ide ta njegova igra... a on, i dalje me molećivo gledajući, ali sad' već pomalo i drsko - nastavlja sa guranjem svoje ruke pod moju suknju... toliko uporno da bi već stigao do gaćica da mu ne smetaju moje sastavljene butine... Bar da je zaustavio ruku dok ga gledam, ali ne: smeška mi se drsko u oči, a ruka i dalje napreduje... Da čovek ne poveruje: pored mene je neko sasvim nepoznat ko mi je u prepunom autobusu - zavukao ruku pod suknju i stigao skoro do gaćica ! ... Baš je hrabar, bezobraznik... sreća što ovaj bus ima ona bočna neprozirna stakla oko ulaza iznutra pa niko sa strane ne može ništa da vidi...

Pitam se šta sada da radim ? ... Da li da zagalamim i napravim scenu - ili... ili da mu se prepustim, pa šta bude... mrzi me ustvari da se sada još i svadjam u ovoj gužvi, samo mi pored ovog guranja još i svadja treba... I zato se udlučujem da ga pustim, da vidim dokle će da ide... sa tom svojom rukom na unutrašnjoj strani mojih budina... bezobraznik jedan...

Ustvari... ustvari ta ruka počinje i da mi - prija... odnosno sva ta nemoguća situacija... Nisam se odavno tucala i ta potreba se nagomilala izgleda u meni. Zato odjednom rešavam da mu čak i pomognem u njegovom pipkanju: mrdajući stopalima levo-desno u stranu, polako širim noge na stepeniku, kao pokušavajući da nadjem udobniji položaj - a ustvari mu oslobadjam put za ruku koja se zaglavila izmedju mojih butina... da može bez opiranja o njih da zadje u sredinu, do gaćica mi... koje su već, to dobro znam a i osećam - počele da se vlaže !!! ... Neverovatno u koju situaciju čovek može začas da dodje u ovom Beogardu...

On izgleda shvata moju odluku i prepuštanje, i sada baš odlučno napreduje rukom ka gore. Evo ga, došao je do gaćica... Ja mirujem kao da se ništa ne dešava. Čekam ustvari šta će sada da uradi, gde će ruka da krene. Očekivala sam ka ribici mi - ali sam se prevarila: ruka je krenula ka guzi, tačnije odmah ka guznoj brazdi... što mi nimalo nije smetalo, naprotiv... ja baš volim ta "pozadinska" dešavanja... a on kao da je to naslutio... napaljenko jedan...

Pokušavam opet da mu pomognem još više šireći noge i blago se trteći ka njemu... što on izgleda sasvim dobro razume i bez dvoumljenja zalazi prstima ispod ivice gaćica, zaobilazeći bilo kakvu predigru milovanja. Na sve to meni postaje vrućina, obliva me blago rumenilo u licu, počinjem skoro i da se znojim... a u sebi ga molim da nastavi ka jedino mogućem cilju, ka onoj stegnutoj rupici... ka mom čmariću... Odjednom osećam neodoljivu potrebu i želju da mi zagura prst u guzu, u moj znojavi, verovano ne i čist - šupak.... A on, on kao da mi opet čita misli: osećam jedan prst kako kreće izmedju polutki i traži mi... baš tu rupicu... Opet pokušavam da mu pomognem, opet se još više trtim i primićem njegovom prstu, idem mu u susret........ i konačno !!! ... osećam da mu je jagodica prsta tačno na ivici mog šupka !!! ..... Sada je već lako, mislim se u sebi i svesno opuštam mišiće u guzi... što i on oseća i odlučnom kretnjom - počinje da mi zagurava prst u dupe !!! ........ baš da ga - zagurava... a znoj i guzini sokovi pomažu da sve ide glatko, da nema suvog opiranja... nego samo glatkog prodiranja... uuuuuuH !!!

Zažmurila sam i sva se predala osećaju tog prsta u sebi, u svom dupetu... koji je bio već duboko u meni... a osećam ga sve dublje i dublje... Zatim staje, ne može više izgleda da udje... Tu pauzu iskorišćavam za mrdanje svojim guzovima: pokušavam blago da mešam dupetom nataknuta na njegov prst, da ga stiskam guznim mišićima... da ih obavijam oko njegovog prsta... našta on odgovara još jednim jačim pokušajem da mi ga zagura što dublje... a počeo je i da vrti prstom u krug, kao da burgija... na jednu pa na drugu stranu... baš mi sad' rovari njime... prstom nabijenim u šupak! ...

I tako se vozimo dalje. Sreća sledeća stanica nije blizu, jer bi sigurno morali da izadjemo zbog onih koji bi već napolje. Uzivamo izgleda oboje - i ja sa guzom na njegovom prstu i on sa prstom u mojoj guzi... koji je kao mala živa burgija... Saginjem žmureći glavu, misleći se - da li da krenem ka orgazmu...? da li da mu se prepustim, pa šta bude... počinjem od muke i da grizem sebi usnu...

Ali, sve što je lepo traje kratko: dolazi ipak sledeća stanica i mi moramo da se razdvojim na vreme. Autobus staje, otvaraju se varata, neko bi već napolje. Mi koji smo na vratima moramo da izadjemo, dakle i onaj iza mene i ja. I izlazimo...

Kada smo stali na pločnik, on je otisao sa jedne a ja sa druge strane vrata. Gledamo se. Ustvari više ja njega gledam nego on mene, jer ga upošte nisam pošteno videla do sada. Cenim ga ko je i kakav je; ipak ima prelaznu ocenu, iako je drzak i bezobrazan.

Svestan da ga gledam, on radi još jednu nemoguću stvar: prinosi ruku licu i kreće da - liže jedan prst sa nje !!! ... Gledam ga začudjeno i sa nevericom da to zaista radi... tako javno bez brige da li ga neko gleda... Ustvari i neznam koji mi je prst zavukao u dupe, da li je to baš onaj koji sada tako izazovno liže, ali je to u meni probudilo takvu pohotu da samo što nisam otišla do njega i uhvatila ga dole rukom gde treba - pred svim tim svetom... jer znam da ljudi u busu mahinalno i iz dosade gledaju šta se desava na vratima svake stanice...

Oni koji su mislili da izadju su izašli, ostalo je da ponovo udju oni koji idu dalje, dakle i ja i onaj sa prstom u ustima. Blago se smeška i pokazuje mi galantno rukom da ja udjem prva, našta se ja odlučujem za suprotno: pokazujem ja njemu da on udje prvi. Vidim da je razočaran, ali nema vremena za premišljanje: autobus neće nikoga da čeka, sofer je već počeo da turira motor. Zato mora da udje ispred mene, vidno razočaran, a ja sada stajem iza njega, na njegovo mesto. Autobus ponovo kreće uz trazaj.

Resila sam ustvari da mu vratim milo za drago! Pošto znam da sledeća stanica nije tako daleko - odmah krecem u akciju: zavlačim sada ja ruku izmedju njegovih nogu... polako i sigurno, uporno, idem ka gore bez ikakvog stida... Osećam da se trgnuo na moj prvi dodir, vidim da sada on okreće glavu pokušavajući da me vidi. Ali i on kao i ja malopre, rešava da nastavi igru: i on kao i ja, blago širi noge da mi pomogne u napredovanju. Pošto nosi pantalone, ne mogu da pridjem tik do gole koze kao on meni, ali je i ovo dovoljno: pantalone su široke i od tankog materijala, tako da pipanjem mogu lepo da osetim šta mi je pod prstima.

Krenula sam rukom kao on ka gore, ka medjunožju, sada njegovom... koje je ovoga puta muško i sa "konkretnim sadržajem" u sredini... koji mi sada baš treba, jako treba... jer osećam da postajem dole sva vlažna, da sam se uspalila kao što odavno nisam... jer ja, žensko, vaćarim tipa u busu pred tolikim ljudima - ej... I zato, bez mnogo dvoumljena i zastajkivanje - hvatam ga odozdo za nešto okruglasto i mekano... opipavam i zaključujem da su to - njegova jaja... muška muda u mojoj ženskoj ruci - mašala !!! ... Hrabro i drsko ga hvatam za njih i muljam mu ih u ruci, stiskam... ispred sebe osecam telo koje se kruti na te moje grube dodire. A onda krećem još dalje... da mu nadjem ono glavno što me interesuje... I konačno izgleda uspevam: osećam nešto tvrdo i oblo u ruci... da to mu je sigurno "on", već nadignut i nabrekao u levoj nogavici... da, većina muškaraca drži alat u levoj... Hvatam ga čvrsto za njega i za početak jako stiskam... stiskam pa opuštam... a onda pokušavam, koliko god mogu bolje da mu ga - i drkam... Jadnik se baš uzvrpoljio na sve ovo: počeo je da se premešta sa noge na nogu, da kao zagleda ne bi li se popeo na sledeći stepenik... "Da vidiš sad' i ti kako je to... kada te neko javno vaćari pred ovolikom svetom..." mislim se u sebi. Ali nisam popuštala: rešila sam da mu ga izdrkam dok ne svrši u gaće... da ga vidim kako nadignutih i vlažnih pantalona izlazi iz autobusa na sledećoj stanici... da se više ne seti da dira nemoćne zene i devojke po gradskom prevozu...

Zato mu ga iz sve snage i dalje stiskam i grubo drkam napred nazad... "šetam mu kožicu" što bi rekli muški... a čovek je već ukočen, vidim da se više ne mrda uopšte, izgleda kao da i ne diše više... Shvatajući da mu je blizu orgazam, stiskam ga zadnji put najače što mogu za koren kurca i cimam ga u nazad iz sve snage, oponašajući prodiranje u pičku... našta osećam da se telo ispred mene svo trese i grči... od orgazma naravno, jer tip svršava...

Da bi igru dovela kako treba do kraja, ponovo se hvatam za njegova jaja - i sada i njih stiskam iz sve snage koju imam u šaci... Izgleda da samo što nije kriknuo jadnik od bola... ili od miline, neznam koji ga osećaji više prožimaju...

I tada začujem da ga jedan čovek pita: "Da vam nije dobro gospodine...?" ... a odgovora izgleda nema... a i kome se priča u toku svršavanja... "Ej... soferu... zaistavi kola, jednom čoveku nije dobro ovde... ejjjj...... umreće ti čovek u autobusu, bre..."

Ali je šover ipak rešio da se pravi kao da ništa nije čuo, valda zato što je sledeča stanica bila blizu. Zato otpuštam stisak ruke i izvlačim je iz njegovog medjunožja. Autobus staje na stanici. Vrata se otvaraju i mi izlazimo, ovog smo puta na istoj strani vrata. Gledam ga preko ramena, gleda ga i onaj savesni gradjanin iz busa odozgo, a on stvarno kao da ga je kaplja udarila: pogled mu staklast i sav je crven u licu. Gledam neprimetno dole ispod pojasa mu i vidim da zaista ima jednu poveliku fleku na pantalonama. Smeškam se, a on me gleda i dalje izgubljenim pogledom... Okrećem mu nemarno ledja kao da neću više da ga vidim, ali je to samo varka: zaklonjena iza svog tela, zavlačim ruku iza sebe i tražim mu medjunožje... drsko mu ga napipavam... grabim prstima opet njegov ud i sada ga samo blago, drugarski stiskam...      

"...guzini sokovi ..."

brate, prs'o si

"...guzini sokovi ..."

brate, prs'o si

  hmm a kakvi su to guzini sokovi  

hoće li biti 2/6?

Guzva u prevozu (2/6)

Čovek me na sve to bledo gleda opuštene donje vilice, kao da ne veruje da mu se sve to zaista dešava... i zato izgleda i ćuti, izgubio je inicijativu jadnik, mislim se u sebi i smeškam...

Ulazim naravno prva, ali razočarano vidim da se gužva u busu razredila, da više ne moram ostati na vratima, da bi bilo glupo i sumljivo sada se na njima zadržavati i još se domundjavati sa nekim kada ima mesta u dubini... Tražim pogledom na koju stranu da krenem. Odlučujem se za zadnju deo zbog otvorenog prozora u krovu.

I ne gledajući da li me onaj prati, ležerno se probijam kroz razredjena tela... a usput smišljam kako dalje da nastavim sa onim - ako je posle svega uopšte više raspoložen za saradnju... I baš nemam ideju. Zato se okrećem da vidim prati li me onaj uopšte više, već žaleći u sebi ako ga nema, jer sam toliko napaljena da bi se potucala sa njim iako ga prvi put vidim u životu. Ili sa bilo kim uostalom iz ovog busa...

Sva sretna vidim da ide zamnom... našta se moja mačkica zaplaka još više... Majko moja - ala sam napaljena... nikada ovako... treba mi nešto tvrdo, bilo gde i bilo šta, samo da je za naticanje i nabadanje... da je tvrdo, veliko i debelo... da me razvali i raspoluti... da cvilim k'o kuja od slasti...

Opet bacam pogled iza sebe, opet tražim onoga. Tu je. Dobro je. Bolje i ovo makar i u busu, nego ništa. A onda mi pada jedna ideja na pamet: ako već ne možemo ovde u busu da se potucamo, mogli bi kasnije negde van njega. Odjednom ideja! Hvatam se za tašnicu i tražim bilo kakav papir i hemisku. Vadim nekakav račun sa praznom poledjinom i mislim se šta da napišem na njemu. Prvo mi pada na pamet broj mobilnog, ali dok se mi izdogovaramo, moja će jadna mačkica da se o'ladi. Treba mi nešto odmah, treba mi akcija - odmah tu, pod hitno! A baš mi se svidja što se odlučio za guzu mi a ne picu - to me je najviše i napalilo ustvari. Zato se odlučujem da na papiru nacrtam sledeće: jedan veliki isplaženi jezik iznad koga pišem "TI" i jednu oblu guzu sa crnom tačkicom u sredini iznad koje pišem "MENI" - a izmedju jednu strelicu koja od jezika gadja tačno ka onoj crnoj taškici. I odmah sa papirićem krećem u akciju: prilazim mu, pružam mu papirić i pitam ga "Izvinite, DA LI BI MI... rekli gde je ova ulica ?" ... Čovek mahinalno uzima papirić i gleda u njega. Treba mu izgleda više nego obično vremena. Zatim diže pogled sa njega i gleda belo u mene... konačno progovara: "DA, SVAKAKO... sidjite na sledećoj stanici..." ... Smeškam se i kažem mu samo jedno "Hvala..." ... i krećem ponovo ka vratima ... usput se kao slučajno dobro češući kukom o njega, o ono flekavo mesto koje je još uvek blago nadignuto...

Približila sam se vratima, gledam koja je to sledeca stanica, i radosno zaključujem da je to ona na Ušću. Aha, mislim se, ima tamo dosta skrovitih mesta i žbunova za zaljubljene parove... kojima je nešto hitno... Autobus staje, ja izlazim. Ne osvrćem se da li me onaj prati, jer nema vajde od toga: ako ga ne bude bilo iza mene - takav je život, prstići su moji najverniji ljubavnici...

Zato polako i opušteno krećem stazom ka Ušću, ka onim obližnjim šumarcima, tražeći pogledom onako iz daljine koji bi bio najzgodniji. Ipak ne mogu da izdržim: okrećem glavu da vidim da li me onaj prati... i sva radosna zaključujem da je nekih desetak metara iza mene... Smeškam se i nastavlja ka šumarku.

Našla sam jedan. Poslužiće...

Zalazim u šumarak i zastajem kada me je lišće zaklonilo. Okrenute glave u nazad, gledam kako se približava. Nadam se da je dobro protumačio one znake na papiriću, da će dobro saradjivati - jer upravo to mi je trebalo: da mi neko dobro oliže dupe dok su mi prstići zakopani u pici... mnogo me pali kada mi neko liže guzu, kadi mi duboko zagurava jezik u "ono" mesto - a da ga nikada ranije nisam videla... u mesto rezervisano samo za perverzije... ... a ja perverzije jednostavno - volim...

Dolazi. Ugledavši me medju lišćem, zastaje... posmatra me ćuteći... "Razumeo si onaj papirić?" pitam ... "Jesam... naravno..." odgovara. Na to mu samo okrećem ledja, zadižem suknju do pojasa mazno se migoljeći iz nje, zavlačim palčeve u pojas gaćica, spuštam ih na dole do kolena... okrećem se da proverim šta onaj iza radi; vidim ga kako se hvata dole medju noge, preko pantalona... zato ga opominjem "Ne njime... ne sada... nismo se tako dogovorili: na papiriću je bio tvoj - jezik..." Na to on staje, pušta "ono" iz ruke i kreće ka meni... zastaje na metar i gleda me dole, samo me gleda i ćuti otvorenih usta... Odvraćam pogled od njega, razmičem noge u raskorak koliko mi dopuštaju gaćice iznad kolena, naginjem se jako u struku napred da bi mu istrćila svoju zadnjici, rukama se hvatam za guzove - i jako ih razmičem... dajem mu da me gleda, da me polako osmatra... jer uživam i tome kada me drugi gledaju, kada im se pokazujem, kada izlažem moju intimu tudjim radoznalim pogledima ... nema ničeg lepšeg nego se pokazivati drugima, uživati u onoj tišini kada te samo nemo gledaju ... ali se iza mene ništa ne dešava... Tako nagužena i raskrečena - samo čekam. Čekam da mi onaj pridje i odradi ono što očekujem od njega - ali se i dalje ništa ne dešava... "Ajde... počini..." kažem mu da ga obodrim... Konačno začujem neki šum i osetim kako me njegove ruke hvataju za guzove, kako ih i one šire pored mojih... Valda ima dobar pogled, nadam se u sebi, jer osećam da mi je šupak sada skroz na otvorenom, osećam kako me u guznoj brazdi hladi vazduh oko njega... baš sam mu se lepo natrtila... baš volim ovako da se trćim i podmećem... da se nudim... da se vidi da hoću...

Ali stojim tako i dalje - i čekam, čekam njegovu akciju, a nje nema pa nema... Sada sve zavisi od njega, hoće li ili neće... jer svestan je sigurno da mi guza i nije baš nešto čista, da sam se u najboljem slučaju oprala jutros - a od njega se očekuje oralno učešće... mada, ako je malopre lizao pravi prst - zna ukus... mog šupka... I konačno, konačno sem ruku osećam još nešto... izgleda njegove poljupce po mojoj obloj, istrćenoj guzi... ahaaa, ljubi mi polutke... Mislim se u sebi, možeš ti i da ih ližeš ako 'hoćes, ali ako mi ne uvališ makar malo jezik u guznu brazdu - džaba posao...

A on se izgleda baš zaljubio u obe moje polutke: ljubi jednu pa drugu i, sada sam baš sigurna, liže baš strasno i sa uživanjem... što mene ipak dodatno pali, ustvari pali me njegov vreo dah iz usta i ono iščekivanje kada će konačno da krene jezikom na pravo mesto... tj. - U pravo mesto - u moj ČMAR... ili makar da mi samo oliže guznu brazdu i šupak, ne mora u njega da baš zagurava i jezik... Zato pokušavam mrdanjem dupeta da mu dam na znanje šta očekujem, stalno pokušavajući da mu sredinu podmetnem pod usta ili jezik... Što on izgleda ili ne razume, ili se pravi nevešt...

Pokušavam još više da ga napalim: savijam se u struku što više mogu, lice mi je već ispod kolena, pa mi je zato guza, to pouzdano znam, natrćena da više ne može biti, a kada se uzme u obzir i moje i njegovo širenje polutki rukama - valda mu je jasno šta treba da mu je cilj...

Ili je konačno skapirao šta očekujem od njega, ili se konačno odlučio za pravu akciju - uglavnom osećam da mu je glava ušla u moju brazdu... i to nekako odozdo... mora da se pozadi mene sav zgrčio u čučnju da bi me tako odozdo dohvatio jezikom, praktično je krenuo od ivice pice - pa na gore... Osećam širok i ubedljiv dodir jezikom kome je prethodio dodir nosom... kako mi lagano klizi skroz odozdo ka gore... kako sada prelazi preko šupka... pa se izdiže u vis i završava se skroz gore, gde nestaje guzna brazda... "Toooooo....." začujem samu sebe kako stenjem...... Gledam ga izmedju svojih nogu onako naopačke i uspevam da vidim kako su mu se pantalone naravno opet napele... Nesretnik, uspevam još i da mislim o njemu pored ovog maksi liza koji sam upravo dobila, moraću makar da mu ga izdrkam svojom rukom opet, ako ništa drugo... jer onaj jezik, njega je morao opet da vrati u usta... sa svime što je na njemu pokupio...

Te moje sporedne misli prekida iznenada sledeće: osećam glavu koja mi se upravo zagurava svom snagom u sred guzova, onako duboko i uporno... i osećam naravno palacanje jezikom... konačno!!! ... konačno prava stvar: lizucka mi šupak... moj slatki i ne tako čisti šupak dobija vrh nečijeg jezika da mu pravi društvo... Naravno da mi to neopisivo prija, zasta mi se iz grla otima jedno duboko "Taaaaakkkkkkooooooo....." našta jezik počinje još vrednije da palaca...

E - to volim, mislim se u sebi... kada mi prvo oližu dupence, pa tek onda sve ostalo... tek da shvate gde im je mesto: sve što dobiju više od guzo-liza, sve im je čist ćar... Mnogima sam dala samo dupe da mi ližu i ništa više... jer ništa više nisu ni zaslužili... Guza je moja (ili tačnije čmarić) sudija za dalje: ako čmarić bude zadovoljan lizanjem odnosno jezikom, daće priliku i svemu ostalom... a ako ne - e onda ništa više sem lizanja... dupeta mi...

I upravo to sada i radim: procenjujem koliko je vlasnik jezika u šupku mi - vredan i prilježan, a tajno je pravilo da se mora zaguravati u njega - ili inače ništa nema sem liza... A vredni je majstor od jezika - upravo krenuo to da mi radi: da mi se zagurava vrhom u šupak !!! ... Onako kao neobavezno na počeku, a zatim sve upornije i upornije. Na kraju od svega je ostalo samo to: pokušaj dubokog prodiranja jezika u moj čmar... baš je uporan i navalentan, osećam... Nedam mu odmah da udje, još držim stegnite mišiće šupka, još ga testiram koliko je onaj pravi... onaj pravi pohotni jezik koga nije briga da li je guza baš čista ili ne, kome je jedino važno da se što dublje zagura i ukopa u nju... E - takve volim, to su pravi rudari od jezika... a ovaj liči da je od te sorte... samo još malo i daću mu, opustiću mišiće... još samo malooo....

I puštam ga......... ulazi mi...... jedan novi jezik mi je u dupetu, jedan novi u kolekciji koji mi liže šupak... iznutra...

Divno... predivno... predivno ovaj novi to radi... kako samo vredno palaca levo desno, kako je samo duboko ušao... čini mi se nikada dublje nisam imala nečiji jezik u dupetu... Bože što volim da mi ližu dupe i zavlače jezike u njega... To me tako pervezno pali i potpaljuje, da neznam šta bi' od sebe... pa mu se zato sada JOŠ VIŠE podajem i podmećem, JOŠ VIŠE čepim svoje guzove, JOŠ VIŠE mu se dupetom unosim u lice... da bi se šupkom još bolje nabola na njegov zašiljeni jezik... "Toooooo..... prljavi skote..... zakopaj mi jezik što dublje u prljavi čmarić... taakooooo...... daću ti i kurcem ako budeš duboko jezikom koliko hoću... jebaćeš me kurcem i u dupe - čujes liiii......" ... Na sve to onaj iza mene kao da je pomahnitao: ščepao mi je guzove obema rukama, razmakao ih kao da će da mi pokida guznu brazdu i - bukvalno me je odigao od zemlje !!! ... Da, ovaj je baš pravi, ovako lizana nisam nikada bila, daću mu i radiću mu sve što hoće, samo neka nastavi ovako... da me nataknutu na jezik drži iznad zemlje...

A on je baš radio... i radio... zaguravao i zaguravao jezik u mene... osećala sam mu ga svakim milimetrom šupka, uživala u njegovom palacanju i golicanju... iz pičke mi je curila prava reka, ali ona sada nije bila važna: bitno je bilo moje dupe, moj anus, moj šupak, moj čmar... Zamišljala sam ga kako mu je glava duboko zabijena i zagurana u moje dupe, uzivala u toj perverznoj slici... jer šta ima više da je ponižavajuće za nekoga do da drugome liže dupe, da mu zavlači jezik u njega... a još kada taj to radi dobrovoljno i od svoje volje, kada to želi - šta ima lepše nego takvom dozvoliti da ti radi tu prljavu, ponižavajuću radnju... pogotovo kada ti je guza takodje prljava... dati mu da se zadovolji, gledati ga u tom podredjenom i ponižavajućem položaju, gledati ga kako kleči na kolenima i osećati kako ti palaca jezikom - ni manje ni više nego u tvom dupetu... e, takvi zaslužuju svaki milimetar mog guznog creva...

Da, bilo je divno... neponovljivo... zaboravili smo gde se nalazimo, da smo ipak na otvorenom, da ipak to neko može sve i da gleda... svu tu našu intimnu strast... Dugo mi je tako lizao dupe. Možda sat vremena a možda i više... Nikako nije hteo da prestane, mada sam se ja već bila umorila od položaja glave na dole, i ma koliko da mi je bilo lepo, počela sam da mislim kada i kako će to sve da se okonča... Jer - i on je morao da svrši na bilo koji način, nisam imala srca da ga pustim neispražnjenih jaja posle svega što mi je učinio... a učinio je da sam dva puta svršila sa šupkom na njegovom jeziku, što je pravi mali rekord ako se zna da je i jedno svršavanje samo sa jezikom u guzi prava umetnost.

Neznajući kako da okončam lizanje mi dupeta, rekoh "Izvini... ali piški mi se, ne mogu više da izdržim..."

On je na to zaista zastao, prestao da burgija jezikom u meni... i razmišljao koji trenutak. A onda je učinio sledeće: odvojio se od moje guze skroz - i počeo da se podvlači pod moje raširene noge !!! ... Shvatila sam da mu smetaju moje gaćice i odmah iskoračila iz njih, ostavljajuči da mi više na jednoj nozi. Sada je imao slobodan prolaz za ono što je izgleda naumio. A izgleda da je imao na umu - opet pravu stvar... Pustila sam ga da se namesti kao hoće, sada izdignuta u struku ali i dalje raširenih nogu. Izmedju njih je ovaj zauzimao novi položaj: okrenut licem ka meni, seo je na zemlju i oslonio se rukama ukoso pozadi na nju. Da nije uradio sledeće, ne bi sigurno znala šta mu je namera, ali on je uradio upravo to: zabacio je glavu u nazad i - otvorio širom usta !!! ... To ? ... Da, to izgleda hoće! ... Izgleda bi da mu se popišam - u usta !!! ... E - svaka mu čast, ovaj je onaj koji se samo jednom sreće u životu, pomislih. I naravno, naravno da ću mu se ispišati u usta, što ne bi. Pali i to veoma jako, to krajnje ponižavanje i podčinjavanje koje se čak nudi i želi. Ipak ga zapitah, više da čujem svoje reči nego radi samog odgovora "Hoćeš da ti se popišam u usta ?" ... našta je on samo klimnuo glavom. "E pa dobićeš onda malo vrućeg čaja... direktno iz pičke mi u grlo... spremi se za njegov mlaz..."

A naravno da mi se i pišalo, tek sam tog trenutaka zista postala svesna te potrebe. Dakle počeh da se nameštam da mu se ispišam u usta, počeh da zadižem picu obema rukama u vis da bi videla mlaz i istovremeno da se savijam u kolenima i isturam kukove da bi bolje naciljala u usta mu. A on je samo čekao, šutao i čekao. Malo je izgleda ipak provirivao kroz trepavice, ali mi to nije smetalo: neka me gleda u golu pičku koliko hoće, neka gleda u mesto odakle će za koji tren da ga zapljusne mlaz moje pišaćke... zaslužio je...

I počinjem...

Prvi mlaz je bio probni. Zapljusnuo mu je lice, pogodio je malo i u usta, ali je zakačio po bradi i vratu najviše... zatim je ustuknuo... Još sam se više spustila na dole u kolenima, još se malo više približila pičkom ustima mu. Sada će valda biti preciznije, mislim se, ali dovoljno daleko da vidim kako mlaz moje pišaćke izlazi iz mene i prska ga dole po licu... I zapišavanje počinje; mlaz mi je jak i precizan, onako ženski širok... i žubori jako onako ženski, baš ćusti... zapljuskuje i prska ga ipak malo i po licu, iako sam ciljala pravo u usta... pa se i odbija od njega... ali u tom odbijanju - prska i moje noge... što mi se nimalo ne svidja: gde posle da idem kući sva mokra i zapišana... iako je to moja pišaćka... iako će on biti skroz i mokar i zapišan, meni se takvoj kući ne ide, a za njega me ustvari i nije briga... Zato zaustavljam mlaz.

Onaj dole prvo miruje a zatim polako otvara oči ulepljenih kapaka od pišaćke mi. I gleda me ćuteći odozdo. "Nisam još gotova..." kažem, "prska me mnogo po nogama..." ...

Ne objašnjavajući šta ću da uradim sledeće, pružam ruku ka njegovoj glavi i hvatam ga za kosu da bi mu privukla glavu naviše, ka pički mi... a on mi i pomaže, odgurava se rukama od zemlje. Onda se još više spuštam u kolenima, skoro da čučim. Namera mi je da mu skroz sednem na lice, da mu pičkom poklopim otvorena usta... da bi mu se ispišala direkno u njih bez zaprskavanja okolo... ustvari durekno - u grlo mu !!!

On izgleda kapira tu moju nameru i dodatno zabacuje glavu u nazad da mi se bolje ustima priljubi uz pičku. Baš je ljubazan, mislim se u sebi... djubre muško...

Gotovo je, namestila sam se da ne može bolje: celom mu pičkom sedim na otvorenim ustima. Još samo da pustim ostatak iz bešike. ... A to malo teže ide kada se ista isprazni na pola. Zato se zmureći koncetrišem. Mirujemo oboje čekajuci da iz mene krene: on zabacene glave skroz u nazad a ja raskrečena nad njim, polusavijenih kolena. Gledam ga odozgo i čekam da mi nadodje. Čekam a ne dolazi... nikako ponovo sebe da nateram na pišanje... nije valda da neću moći, šteta bi bilo ne ispišati se pravo u otvoreno muško grlo, nema toga svaki dan... A onda konačno osećam da mi ipak nadolazi, polako i izdaleka... evo, još samo malo i mlaz će da poteče...

I mlaz mokraće počinje zaista da šišteći ističe iz mene... i to naravno pravo u njegova otvorena usta... čujem tiho zuborenje iz pičke mi, prigušeno njegovim ustima... A onda se ventili skroz otvaraju i iz mene se provaljuje pravi debeli mlaz pišaćke... žuborim sa olakšanjem, ništa prijatnije od opuštanja nabrekle bešike... a onaj dole izgleda da guta i guta... jer ništa me više ne prska po nogama... baš ljubazno prema nepoznatoj ženi...

Uhhhh, konačno sam se ispraznila... Pravim malu pauzu zadovoljstva ne pomerajući se nad onim dole - a i on miruje... možda očekuje još malo pišaćke, možda zadnji potvrdni mlazić, možda mu se svideo ukus, šta znam... o ukusima se ne raspravlja: neko voli pivo a neko kao izgleda ovaj - MOJE pivo...

Onada se konačno i polako odmičem od njegovih usana... polako... pica mi se odlepljuje od njih, pazim da se ne ukapam... tako skroz odmaknuta gladam dole u i dalje otvorena usta: nema ni jedne kapi u njima, sve je progutano... Divim mu se u sebi: ovakav talenat za perverzije nikada ranije nisam srela, baš sam imala sreće danas... Ovoga neću da ispustim tako lako, mora da on ima i druge talente sem ovih što mi ih je danas demonstrirao...