Za Magdalenu,
Oduvek sam zeleo da te odvedem na neku planinu, da nam najbliza kuca bude udaljena bar 500 metara. Da te odvedem u neku brvnaru sa kaminom dok oko nas duva hladan vetar… Zamisljam te kako sedis za stolom u haljini ispod koje nemas nista na sebi… Gledas me dok ti prilazim, vidis nabreklinu na mojim pantalonama. Raskopcavam ih i oslobadjam moj ponosni ud, vec spreman, vreo i napet. Uzimas me usta, osecam tvoje zube kako klize po mojoj kozi. Pucam… Podizem te sa stolice i stavljam na sto… zadizem ti haljinu jer nemam vremena da je skinem, sirim ti noge i ulazim u tebe. Vrela si ali ne i potpuno otvorena. Mahnito prodirem u tebe dva, tri santimetra nekoliko puta dok se iznenada potpuno ne otvoris i bukvalno ne propadnem u tebe. Drzim te rukama pripijenu za sto… otimas se. Izlazim iz tebe i pocinjem da te lizem kao da mi je to poslednji put u zivotu. Moj jezik rovari tvojom raselinom dok moj palac desne ruke prodire u tvoju utrobu. Povlacim te usnama, sisam ti usmine, dodirujem klitoris mojim hrapavim jezikom. drzis ruke na mojoj glavi kao da pokusavas da me uguras u sebe… stiskas me butinama… Iznenada, opet ulazim u tebe i pocinjem divljacki da prodirem, da klizim, da pumpam… Volim stolove jer na njima ne postoji nakakvo dodatno trenje osim izmedju nasih sjedinjenih organa, slepljenih do gubljenja razlika.