Zabranjeno Voće 8 Leto 1996 - Mrzovoljna Šefica

Pričati kako je gospođa Zagorka sa svojih trideset i četiri ili trideset i pet godina bila žena lepih crta lica, privlačnog tela, čak zračila prigušenim seksepilom - bespredmetno je. Jer, ona je imala jednu crtu karaktera, mrzovoljnu, koja je potirala sve ono čime je priroda obdarila. I budući da je zauzimala položaj šefa odeljenja sa desetak službenika, imala je na kome da ispoljava svoju pizmu. Ja, crv od referenta, bio sam jedan od njenih robova.
Morali smo da je oslovljavamo sa „drugarice", a ne sa „gospoda" ili — sačuvaj bože! — sa „gospođica", što je u stvari i bila jer se nikad nije udavala. Oblačila se ukusno , ali strogo, niko nije video nijedan santimetar njenih nogu iznad kolena, a dekolte, u njenom slučaju, bio je misaona imenica. S tim smo se nekako pomirili, mi, slobodni muškarci, ali njeno svakodnevno zanovetanje o radnoj disciplini i ažurnosti, teško je padalo svima., Šta da se radi?
Rešenje su ponudile Zora i Rosa, naše koleginice, jedna raspuštenica, druga udovica, obe na prilazu tridesetim godinama, sa zadivljujućim poznavanjem muškaraca i uopšte ljudske duše.
Jednog dana, kada je šefica bila na službenom putu, Zora i Rosa su me pozvale na tajni sastanak. Odabrale smo tebe, ti imaš najviše uslova. O čemu se radi, pitao sam preplašeno. O drugarici Zagorki i njenoj mrzovolji. Taj se problem mora rešiti za dobrobit celog kolektiva. Blenuo sam, Rosa je uzela reč.
Ti i ostali pico pevci u našem odeljenju smatrate da o ženama znate sve. Hajde, Mirko reci nam zašto je šefica uvek pizmatična i loše volje? Bolesno ambiciozna, lupio sam. Koješta! Sada će ti Zora naučno objansiti šta je Zagorkin problem. Zoro, imaš reč . . .
Hm, poče Zora. Ne gledaj Mirko u Rosine sise, i one će doći na red, već me pažljivo slušaj. Dakle, čitala sam stručnu literaturu, a tu je i moje lično životno iskustvo. Ovog puta sam ja pro-cedio „Hm".
U ruci je držala beležnicu. Počela je da čita . . . Seksualne potrebe žena su različite i kreću se od velikih želja do potpune indiferentnosti. Postoje, međutim, žene koje nisu imale priliku da upoznaju lepotu i zanos orgazma, pa zato ne znaju šta je njihovom telu potrebno. Ta duhovna praznina, okrenula je novi list . . . Seks je duhovna, duševna i fiziološka kategorija . . . utiče i na druge oblasti njihovog života. U savremenoj psihologiji se smatra da su seksualno neiživljene žene najgore na poslu. Novi list . . . Mrzovoljne, uvek im je neko kriv za nešto, arogantne su i drske; zagorčavaju život svojoj okolini. Nije im nepoznata uloga seksa u životu čoveka, ali su pod emocionalnom blokadom, plaše se grubosti muškaraca ili mogućeg skandala . . . Tim ženama je teško pristupiti, a još teže navesti ih da seksualno uživaju. Zora je sklopila svoj notes i pobedonosno me pogledala.
Uh, jebote, ti kao profesor. Šefici niko gaće neće svući, to ti ja tvrdim.
Varaš se, mamlaze, uzvrati Zora. To ćeš ti učiniti! Tajac. Osećam se kao vanzemaljac.
Zoro, Zorice, šta ti pada na pamet. Pa ja sam bar deset godina mlađa od drugarice Zagorke. Priznajem, kul sam sa balavicama, i vas dve bih zbario kad biste mi pružile šansu (Rosa se tajanstveno osmehnu). Zato smo i sazvale ovaj sastanak. U svemu ćemo te nas dve podučiti, ja u teoriji, a Rosa preuzima praktičan deo. Šta veliš?
Period poduke je obuhvatio još nekoliko poverljivih razgovora. Zora se koncentrisala na psihologiju žene sa naglaskom na temu „Kako otkrivati frigidu", a sa Rosom sam imao dva instruktivna tucanja. Da bi me totalno privezala za predstojeći zadatak, dozvolila je da je u drugoj turi izjebem udolicom koja je prolazila između njenih pompeznih sisa. Biće još toga i koječega drugog, rekla je, kad obaviš zadatak. Našu za veru zapečatili smo večerom u Skadarliji. To je bilo u nedelju uveče.
* * *
Ponedeljak.
—   Dobro jutro, drugarice Zagorka. Evo, obradio sam onaj predmet. Rekli ste do ponedeljka u podne . . .
Bilo je tek pola devet. Pogledala me je mračno, gotovo sa mržnjom jer nije mogla ništa da mi prebaci. A da me pohvali — to nije bilo u njenom repertoaru.
—   Da li vam mogu još nešto pomoći? Često ostajete posle radnog vremena, mora biti di imate posla preko glave, zar ne? Ja sam slobodan, ako vam išta treba .. .
U njenom pogledu iznenađenje kombinovano sa radoznalošću.
—   Hm, javite mi se u dva sata. Videćemo.
Prvi korak je načinjen. Uspešno.
Ušao sam u njen kabinet u dva sata i pet minuta, čim su se kancelarije ispraznile. Posle toga smo ja i šefica usaglašavali neke statističke podatke do četiri popodne.
—   Hvala vam, Mirko.
To je bilo sve, ali sasvim dovoljno.
U utorak sam se bez poziva pojavio u Zagorkinom kabinetu i ponudio svoju pomoć. U sredu me je onako usput pitala s kim živim, da li sam zadovoljan platom, m, i to me slično. U četvrtak je dozvolila da je otpratim do stana (na Novom Beogradu, iza „Fontane").
Sledećeg dana sam Zori i Rosi šapatom saopštio svoje napredovanje. Sve je išlo po planu. Pazi, rekla je Zora, subota je kritičan dan. U znak podrške Rosa me onako kroz pantalone stegla za jaja.
U subotu se nije radilo, ali sam ja znao da Zagorka i preko vikenda kod kuće obrađuje neke predmete. Šefica je svojom marljivošću potiskivala svoju seksualnost: tu je Zorica bila u pravu. Sad joj je trebalo ukazati na neke alternative prema planu mojih koleginica.
Nalickan, sveže obrijan, zazvonio sam na vrata drugarice Zagorke u pet popodne. Čuo sam korake, naslutio njen pogled kroz špijunku i onda čuo skidanje sigurnosnog lanca. Mirko, otkud ti? Na sebi je imala komotnu kućnu haljinu i ruka joj je mahinalno poletela prema prsima da privuče revere. Slučajno sam prolazio vašom ulicom, pa rekoh sebi, nemaš šta da radiš mogao bi da pomogneš šefici ... Na licu joj se pojavio blagi osmeh. Baš si uviđavan, rekla je ali je i dalje stajala na pragu. Samo ne znam da li je to pametno, šta bi rekle tvoje kolege da čuju . . . Niko neće znati, presekao sam je. To vam garantujem.  (Kad dođeš u situaciju da kažeš „Niko neće znati", pola posla si završio, naglasila je Zora). Zagorka je blago porumenela, jer moja izjava — čak i bez ikakvog seksualnog prizvuka — zvučala je suviše intimno. Neodlučno me je posmatrala desetak sekundi i onda se pomakla ustranu. Ušao sam u mali hodnik koji je vodio u dnevnu sobu. Čuo sam zaključava vrata i stavlja lanac.
Sačekao sam je stojeći nasred sobe i ona mi tada reče da sednem na kauč. Tu je ugodnije nego u fotelji. Hoćemo li najpre kaficu, pitala je. Sa njenog lica nestala je ona maska mrzovoljnosti. Zgodna žena u svakom pogledu, baš fino očuvana za svoje godine. Ne znam šta je ona u meni videla i da li je uopšte nešto videla osim bednog referenta koji joj se ulaguje ne bi li možda bio unapređen. Ali tek da se zna, visok sam 183 cm, širokih ramena, duge kose i toplih smeđih očiju koje su zračile nežnošću.
Od cilja sam bio udaljen otprilike jedan sat, ako je verovati Zorinom proračunu. U tom intervalu, pored kafe popili smo po čašu belog vina, zatim je ona rekla, nemoj me ovde zvati drugarica, za tebe sam Zaga, a ja, kako to da niste u braku, Zago, a tako zgodni, pa njena priča o velikoj, jedinoj ljubavi u studentskim danima, koja je završena dubokim razočarenjem i prezirom muškog roda, u životu je održava samo rad. A ja: nemojte tako, posao je posao, ali život pruža mnogo više ! . . Mic po mic stignem dotle da joj kažem kako je mnogo atraktivnija od alapače Zore i radodajke Rose, što je nju definitivno oraspoložilo. Fascikle koje su ležale na stolu, niko nije pominjao. Ni primetio nisam kad je sela pored mene, niti mi je jasno kako se moja ruka našla na njenom kolenu. Pravila se da to ne primećuje, ali kad sam malo razgrnuo njen šlafrok i stavio ruku na golo koleno, nervozno je reagovala. Mirko, Mirko, nemoj to raditi, šta se to tebi vrti u glavi ... Pa ja imam bar pet godina više od tebe (sjajno, prepolovila je razliku u godinama!).
Zago, kad srce zatitra, godine su nevažne. Toliko te poštujem kao rukovodioca i kao ličnost, ali u ovom momentu ja u tebi vidim ženu svog života. (Zora: samo joj tako kaži, polipaće tvoje reči kao izvorsku vodu, žene su u suštini glupe). Uh, uh, šta si time hteo da kažeš, Mirko Nemirko? Umesto odgovora, privukao sam joj glavu i ovlaš poljubio u usta, tačnije — u njene stisnute usne. Porumenela je kao tinejdžerka i prošaputala, nisam bila sa muškarcem od studentskih dana, osećam se kao devica. To je ono što me je privuklo, pa sam joj ponovio onu ključnu rečenicu — Niko ništa neće znati!
U narednih deset minuta dogodilo se sledeće. Zaga je spustila salone, prekrila kauč čaršavom („spavaća soba mi je u neredu"), zatim mi rekla da se raskomotim dok ona bude u kupatilu, pa kad je nešto kasnije izašla — da se okrenem prema zidu, stidi se. A onda je došlo mojih pet minuta, u stvari — kad sam se kansije preračunao — oko 145 minuta.
Držao sam je u zagrljaju zadivljen čvrstinom njenih beloputih, ispupčenih grudi, ravnim stomakom, dugim nogama (maksimalno stisnutih). Moj kurac se već uveliko krutio i morala ga je osetiti na svom telu, ali ništa nije preduzimala; imao sam utisak da je bila u blagom grču. Naravno, mogao sam odmah da joj raširim noge i osvetnički joj napumpam picu. Ne, time bih sve pokvario, podučila me je Zorica. Moraš je dugoročno osvajati, a pošto je ona složen slučaj, beznadežno zagorela, postupićeš ovako .. . Dobro sam upamtio njene instrukcije.
Blagim pomeranjem doveo sam Zagorku u položaj da leži na leđima. Butine je i dalje prijanjala, a šakama prekrivala svoje dojke. Oči sklopljene, usne stisnute, sve u svemu pomirena sa sudbinom žrtvenog jagnjeta.
Počeo sam proces otkravljivanja. Sitni poljupci po čelu i obrazima koji su se na mahove spuštali do uglova stisnutih usana, pa zatim vrhom jezika po mekim ali hladnim usnama. Kada su se malo rasklopile, ja sam je prvi put poljubio kako to čine balavci. Zaga je, napokon otvorila oči u kojima sam primetio iznenađenje. Polako je sklonila šake sa svojih grudi i obgrlila me oko vrata. Sad sam prsima nalegao na njene dojke i, osetivši novi talas uzbuđenja, svoj drugi poljubac sam učinio kvalitetnijim. Okvasio sam usne pljuvačkom pa zabalavio po njenim usnama, u širokom krugu. To je Zagi očiglendo prijalo, jer sam osetio njen pojačan pritisak rukama i opuštanje bedara, tek toliko da u oslobođeni prostor uvalim jednu nogu. Ponovio sam nekoliko puta poljubac broj dva i onda, za nju neočekivano, primenio broj tri: zavukao sam jezik u njena usta. Za trenutak se umirila, pa zatim bojažljivo krenula u susret svojim jezikom.
Za ženu, objasnila mi je Zora, kritična tačka nije penetracija, već dubinsko ljubljene — to je najkraći put do njene duše. Bila je u pravu, jer je Zaga u tom trenutku bila spremana da mi se potpuno preda doduše ne kao ljubavniku, već kao nekom egzekutoru. Čak nije osetila potrebu da bilo šta kaže kada sam joj otpušio usta.
Ja sam nastavio svoj posao saglasno Zorinim uputstvima. Preko Zaginog poprsja koje se ubrzano dizalo i spuštalo, sitnim poljupcima sam stigao do njenih grudi. Neko vreme sam lizuckao mlečne polulopte, a onda vrhom jezika ispitivački dodirnuo levu bradavicu. Da U se ja varam ili je to zrno graška, zagasite boje u istom času očvrslo? Ne, nisam se prevario, to nije dokazala desna bradavica na kojoj sam se duže zadržao. A zatim sam u sporom ritmu svoje usne spuštao naniže, sve do pupka. Dok sam jezikom špartao po mesnatom čvoriću i okolini, Zaga je raširila svoja bedra, sasvim dovoljno da se među njih uvalim ćelom dužinom svojih nogu.
Po proverenim pravilima ljubavnog umeća, sad je bio trenutak da joj uvalim kurac koji je već bio u alarmantnom stanju ukrućenosti. Ali bih time samo dokazao da sam švaler za jednokratnu upotrebu, upozorila me je Zora. Pitaj Rosu, ako meni ne veruješ. Moraš biti strpljiv.
.... Od pupka krenuo sam naviše! Štepovao sam poljupcima Zaginu belu put sve do njenih dojki. Bradavice, sad već vidno ukrućene spremno su me dočekivale Zagino lice prekrivao je anđeoski osmeh. Milovala me po kosi. Ponovo sam krenuo naniže prema stomaku i kada sam počeo da ga ližem, Zaga je sasvim raširila noge. Onako sagnut, na svojim prsima sam osetio njene meke bruce. Uz silni napor volje, krenuo sam opet naviše(!), ovog puta do njenih usana. Sada me je ona halapljivo ljubila, balavila, usisavala moj jezik. Njen dah je bio ubrzan i vreo. A ja — opet Jovo nanovo.
Ljubio sam je sad već po uhodanoj stazi čitavu večnost, poigravao se i doveo je do granica ludila. Počela je da se celim telom uvija, kao zmija, podiže bedra u susret mome kurcu. Ništa nije govorila. Možda nije znala šta da kaže, sve je to bilo za nju neočekivano. Nesvesno me je uhvatila za zglavak desne ruke i povukla je u svoje međunožje. Pravio sam se lud i nastavio igru poljupcima. Frustrirana, uzela je moj kažiprst i spustila ga na klitoris. Nisam ga video, ali sam ga osetio: nerascvetali pupoljak! Povukao sam prst, kao da sam se opekao i Zaga je tada prvi put progovorila promuklim glasom. Mirko, šta mi to radiš? Zaboravi da sam tvoja šefica . . . Sad moraš dovršiti ono što si započeo!
Pridigao sam se i, oslonjen na ruke, gledao je kao da nisam shvatio njenu poruku. Kurac je preteći podrhtavao ispred njenog izmučenog lica. Šta zapravo želiš, nastavila je molećivo. Obema šakama je stisla moj kurac. To nikad nisam radila, ni sa čovekom koga sam jedinog volela.
Nisi radila? Šta to? To su bile moje prve reči. Umesto odgovora, Zaga privuče glavić do svojih nabubrelih usana i poče ga sisati kao sumanuta. Ja sam se držao pasivno (uz kakvo naprezanje!) i Zaga, zaboravivši na sve obzire, divlje je usisla ceo kurac. Nisam hteo da joj svršim u ustima. Hej, stani malo, rekao sam i izvukao obalavljenog đoku. Na njenom licu pojavio se bolni grč, kao kod gladne bebe kojoj iz usta istrgnete cuclu. U očima su joj se pojavile suze. Bila je spremna da se preda, da žrtvuje svoje telo, svoje nerve, svoju privatnost, prošlost i budućnost, potpuno, bez ostatka. Doveo sam je do vratnica raja: da sam se u tom trenutku povukao, našla bi se na ulazu pakla.
Povukao sam se naniže i glavom zaronio u njeno međunožje. Bila je sva okvašena. Opori miris lučevina iz njene vagine me je izluđivao. Tek što sam spustio vrh jezika na njen klitoris, ona je — kriknuvši od radosti i grčeći se, podižući svoja bedra — doživela svoj prvi orgazam. Oh, Mirko, zacvilela je i rukama privukla moju glavu. Naše usne su se ponovo spojile. Ima li ičeg lepšeg od poljupca kojim žena izražava svoju zahvalnost! A ono glavno tek je bilo na redu .. .
Dok me je kao mačka lizala po prsima, ja sam joj podigao noge, zagledao se u njen orošen busen i primakao kurac (sada je to već bila uspaničena kurata zver) ka tremu njene vagine. Nećete verovati, za šta je sve raspomamljena pička sposobna: naprosto je usisala moga dobronamernika. Zaga je sklopila oči i predano se predala poslu: šake je položila na moja ramena, pregibljenim nogama stegla me oko struka, kao da se plašila da joj ponovo ne umaknem. Iz prve se prilagodila mome ritmu; pokreti su mi bili usporeni, da koliko-toliko produžim do orgazma. Izvlačio sam kurac gotovo potpuno, a onda ga polako zarivao u toplo meso. Zagina pica je bila tesna — možda je bilo istine u tome da se nije jebala godinama. Niti me je požurivala, niti usporavala. Potpuno se potčinila mojim željama, postala je moj seksualni objekat. Njeno duboko uživanje iskazivalo se na njenom licu, koje se nekako podmladilo , kao da se vratila u davno prohujalu mladost; taj romantični trenutak kvarilo je bućkanje njene vagine.
Više nisam mogao da se kontrolišem. Ubrzao sam pokrete, nabijao sve dublje. Zaga me je idealno pratila i onda je iz nje provalila ženka. Dublje, Mirko, zarežala je, neštedi me, oh, razvali me, kazni me, to sam zaslužila napuni me . . . Zagrebala me je po leđima, ispuštajući neartikulisane glasove. Svršili smo istovremeno. Sperma je špricala u dubini njene utrobe, dok su mišići njene vagine refleksno stiskali koren.
Dok smo iscrpljeni ležali, ja sam rekao (to je bila poslednja Zorina instrukcija), Zago, toliko si dobra pička da se nijedna od onih šušumigastih devojaka ne može meriti sa tobom. U tebi se probudila davno uspavana zver, animalna ženka, a ipak si sačuvala sve ono čime te je priroda obdarila kao devojku, gotovo si sačuvala svoju čednost. Volim te, i tako dalje . . .
Od tog događaja je prošlo tri meseca. Ja sam u međuvremenu unapređen u pomoćnika šefa odeljenja uz ugodnu povišicu. Svi naslućuju čemu treba da zahvalim za svoje unapređenje, ali se niko ne buni jer drugarica Zagorka više nije mrzovoljna. Njena pizma je nestala, što svima prija.